Milijan Stojanić: Iz Subotice bih poneo supu od morke
“Kinezi imaju najbolju hranu sa tradicijom dugom hiljadu godina, ali su Francuzi izdigli kuhinju na nivo umetnosti. Mi imamo mnogo nacionalnih jela, ali dugo smo se stideli da to pokažemo svetu. Iz Subotice bih u svet poneo supu od morke, sa Zlatibora pršutu i svadbarski kupus, a iz Vlaškog kraja Belmuž.- priča za “Subotičke novine” Milijan Stojanić, najnagrađivaniji srpski kuvar.
Diplomirali ste na Ekonomskom fakultetu u Subotici, obišli čitav svet, okitili se brojnim medaljama i kažete za sebe da ste naučnik?
— Bavim se naukom 35 godina i najtrofejniji sam kuvar na svetu. Takmičio sam se 216 puta, 214 puta pobedio. Prvak sam sveta Evrope i bivše Jugoslavije, Balkana i kralj srpske kuhinje. Objavio sam devet knjiga, a prevedene su na 85 jezika sveta. Velika mi je čast, što je moja prijateljica iz Subotice, akademski slikar Ljiljana Krtinić priredila dizajn moje nove knjige „Srpski narodni kuvar”, koja je dobila blagoslov Srpske pravoslavne crkve, kao nacionalno blago. „Rotografika” je štampa za Beogradski sajam, u 10.000 primeraka.
Na Univerzitetu u Budimpešti ste doktorirali nutricionizam? Šta biste kao nutricionista preporučili ljudima, kako da se hrane?
— Gastronomiju sam završio u Beogradu i Puli, a doktorirao sam na budimpeštanskom Univerzitetu, iako sam u Subotici polagao ispite. Mnogo tog me vezuje za ovaj grad. Kulinarstvo sam uvek voleo, a kao mali ostajao sam kod kuće da kuvam, dok je brat čuvao stoku. Čovek mora da ima karakter, da bi promenio navike, primenio i nutricionističke savete, da bi smršao, recimo. Dobra je kopriva i žalfija, nije dobro previše kolača i i hleba, što sve znamo, ali ne primenjujemo u ishrani... Potrebno je negovati i kulturu prema sebi.
Šta je tajna dobrog kulinarstva?
— Tajna kulinarstva je ljubav, a samo delom i znanje. Bez ljubavi, nema ni rezultata. Nemoj ni počinjati, ako ne voliš da kuvaš, jer ćeš teško stvoriti svoje recepte i pečat. Imam preko 4.000 svojih zaštićenih jela i tvrdim da su nastala iz ljubavi. Naš srpski, „švedski” sto je zaštićena receptura, četiri godišnja doba po 150 jela. Ima svega. Pravi majstori kulinarstva nemaju tajni i ne čuvaju ih. Svoje recepte ne krijem, nego ih objavljujem i prenosim generacijama. Predavao sam mlađima kulinarstvo u Beogradu, a i putujući sam profesor. Žao bi mi bilo da neku kulinarsku tajnu odnesem sa sobom. Izazovi su čudo, japija je čudo. Smatram da je čudo i genetika koja krasi nas zlatiborce.
Stekli ste i slavu i bogatstvo, šta je za Vas najveće blago?
— Cena svega se uvek plati, ali bogatstvo je trajati ovoliko dugo. Nema brave koju ne mogu da otvorim.
Da li vam je internet kulinarstvo konkurencija, i postoji li muško i žensko kulinarstvo?
— Opirao sam se duže vreme internet prezentacijama i izdanjima. Ja sam čovek knjige, ona traje vekovima. Ali, na kraju sam savladao i ta znanja, a mojih čak i plagijata ima mnogo, pa i na internet izdanjima. Ne radi se tu o novcu, nego o „lošim piscima”. Prodao sam preko milion knjiga, dao mnogo intervjua, ali volim da kažem ipak da su muškarci bolji kuvari, a žene bolje domaćice.
Gde je najbolja hrana u svetu?
— Kinezi imaju najbolju hranu, imaju tradiciju dugu hiljadu godina, ali su Francuzi izdigli kuhinju na nivo umetnosti. Mi imamo mnogo nacionalnih jela, ali dugo smo se stideli da to pokažemo svetu. Iz Subotice bih u svet poneo supu od morke, sa Zlatibora pršutu i svadbarski kupus , iz Vlaškog kraja Belmuž.
Da li imate naslednika u kulinarstvu i šta planirate u budućnosti?
— Imam više svojih učenika koji su me stigli, ali ipak ne i prevazišli. Ne treba im diploma kada kažu da su učili od mene. Ponosan sam na njih, a moj profesor Mića Stojanović, koji sada ima 94 godine, ponosan je na mene. Smatram obavezom da ono što sam naučio pretočim u još nekoliko knjiga.
 Milijan Stojanić |  |
